Pismo iz kalifata

          "Nije li politika zapravo samo vještina da se laže u pravi čas".  Volter

U tre­nut­ku dok EU u stra­hu od te­ro­ri­zma na­javljuje po­oš­tra­vanje za­ko­na za stran­ce, a no­vi broj fran­cus­kog ma­ga­zi­na "Šar­li eb­do" prvi put na ki­os­ci­ma, po­sli­je ma­sa­kra u re­da­kci­ji, na na­slo­vnoj stra­ni prko­sno do­no­si ka­ri­ka­tu­ru pro­ro­ka Mu­ha­me­da ko­ji no­si na­tpis "Ja sam Šar­li", Islam­ska drža­va je pro­gla­si­la no­ve ka­li­fa­te. Na toj kar­ti ci­je­li Bal­kan obilježen je kao crni islam­ski ka­li­fat u ko­me će vla­da­ti stro­gi še­ri­jat. Boko haram stvorio je preko noći u Nigeriji novu islamsku državu veličine Hrvatske.

Atentat na Voltera

Ima ne­ko vri­je­me a ne pro­đe se­dmi­ca da u voj­sci Islam­ske drža­ve ne po­gi­ne je­dan mla­dić iz BiH. Ma­lo ko­ji te­ro­ris­ti­čki na­pad u svi­je­tu pro­đe, a da ne bu­de ot­kri­ve­na ne­ka ve­za sa na­ma.

U ovom posljednjem u Pa­ri­zu mu­ni­ci­ja iz ko­je su te­ro­ris­ti ubi­li no­vi­na­re proi­zve­de­na je ov­dje, u fa­bri­ci u Konjicu. Va­di­ona ko­ja je usli­je­di­la je da "me­ci je­su iz BiH, ali ih je izve­zla SFRJ". Trgo­vi­na oru­žjem iona­ko je os­ta­la mrtvo slo­vo na sku­pom no­vin­skom pa­pi­ru.

A u onom na­pa­du od 11. sep­tem­bra u SAD ve­ći­na te­ro­ris­ta "pre­ka­li­la" se u ra­tu u BiH i ima­la na­še pa­so­še. Sli­čno je bi­lo i u te­ro­ris­ti­čkim na­pa­di­ma u Ma­dri­du i u Lon­do­nu.

Ima ne­ko vri­je­me a ne pro­đe mje­sec da se ne­ka ti­nejyer­ka po­ri­je­klom iz BiH iz Be­ča ili ko zna ot­kud ne za­pu­ti put ra­ti­šta Islam­ske drža­ve.

Iako ra­zni ek­sper­ti upo­zo­ra­va­ju na opa­snost od te­ro­ris­ti­čkih na­pa­da u BiH, bi­će ipak da ta­kva mo­gu­ćnost u ovom tre­nut­ku ne pos­to­ji. Ne pos­to­ji jer je ja­sno da je BiH, is­to kao što su Sanyak i Ko­so­vo, po­oda­vno iza­bra­na kao naj­bli­ža ta­čka yiha­dis­ta u Evro­pi. Sa­da kao ba­za, a u bu­du­ćnos­ti kao  crni ka­li­fat. Ni­šta ču­dno, jer...

Zar go­di­na­ma ov­dje ne fun­kci­oni­šu isla­mis­ti­čki saj­to­vi ko­ji pro­pa­gi­ra­ju ide­olo­gi­ju "Al-Ka­ide" i Islam­ske drža­ve?

Zar se go­di­na­ma ov­dje na uli­ca­ma ne pro­da­je isla­mis­ti­čka li­te­ra­tu­ra i ka­se­te na ko­ji­ma yihad bor­ci od­si­je­ca­ju gla­ve ne­vjer­ni­ci­ma?

Zar go­di­na­ma ov­dje in­sti­tu­ci­je ne­će to­me da se agre­si­vni­je i u skla­du sa za­ko­nom su­prot­sta­ve?

Po­sli­je na­pa­da u Pa­ri­zu, upla­še­na Evro­pa na­javljuje po­oš­tra­vanje za­ko­na za stran­ce i nad­zo­ra "zo­ne Šen­ge­na". Ne tre­ba ni sumnjati da će ve­li­ku šte­tu pre­trpje­ti svi ko­ji ima­ju pa­so­še BiH, ne svo­jom kri­vi­com.

Di­rek­tnu od­go­vor­nost za imidž sa ko­jim ži­vi­mo sno­se po­li­ti­ka i in­sti­tu­ci­je ko­je ni­su ura­di­le ni­šta da se dis­tan­ci­ra­ju od te­ro­ri­zma, te­ro­ris­ta i još da­vno obra­ču­na­ju sa ra­tnim nasljeđem "sve­tih ra­tni­ka".

Da ni­je ta­ko, da­vno bi bi­lo za­vrše­no pro­ce­su­iranje zlo­či­na mudžahe­di­na u posljednjem ra­tu, ko­ji su upra­vo ov­dje iz­vje­žba­li bo­je­vo ga­đanje i od­si­je­canje gla­va da bi go­di­na­ma ka­sni­je mo­gli da or­ga­ni­zu­ju te­ro­ris­ti­čke će­li­je za na­pa­de ši­rom svi­je­ta i od­si­je­ca­ju gla­ve pred ka­me­ra­ma.

Da ni­je ta­ko, da­vno bi bi­li pre­su­đe­ni oni ko­ji su u ime isla­ma ov­dje do­vu­kli i da­li pa­so­še ra­tni­ci­ma za yihad sa ko­ji­ma ni ta­da, ni da­nas na­ro­di na ovim pros­to­ri­ma ne­ma­ju ama ni­ka­kvu ci­vi­li­za­cij­sku ve­zu.

Da ni­je ta­ko, da­vno bi na du­go­go­dišnje za­tvor­ske ka­zne bi­li osu­đe­ni idej­ni tvor­ci, in­spi­ra­to­ri i uče­ni­ci te­ro­ris­ti­čkog kam­pa Po­go­re­li­ca.

Da ni­je ta­ko, ni­ka­da se ne bi de­si­lo da se­dam pu­ta pre­tu­ku ima­ma Sel­ve­di­na Be­ga­no­vi­ća iz Ve­li­ke Kla­du­še, bor­ca pro­tiv ve­ha­bi­ja, a da ni­ko ne bu­de uha­pšen.

Da ni­je ta­ko, ne bi Mir­sad Ke­bo da­nas ot­kri­vao "to­plu vo­du" o zlo­či­ni­ma džiha­dis­ta na Vo­zu­ći, njiho­vim ko­man­dan­ti­ma i po­li­ti­čkim za­šti­tni­ci­ma.

Da ni­je ta­ko, ne bi se de­si­lo da Sud BiH u dru­gos­te­pe­nom pos­tup­ku pre­ina­či ili smanji sve pre­su­de za te­ro­ris­ti­čke na­pa­de u BiH, od na­pa­da u Bu­goj­nu do na­pa­da na Am­ba­sa­du SAD u Sa­ra­je­vu.

Da ni­je ta­ko, u voj­sci Islam­ske drža­ve da­nas ne bi bi­lo "bo­san­ske če­te", ni­ti bi je­dan od njenih naj­va­žni­jih ko­man­da­na­ta bio u Su­du BiH na smi­je­šno ma­lu ka­znu za te­ro­ri­zam osu­đe­ni Baj­ro Ika­no­vić.

Da ni­je ta­ko, u sve­tom ra­tu za Islam­sku drža­vu ne bi to­li­ke ljude u sa­mo­ubi­la­čkom na­pa­du u ime Ala­ha u da­le­kom Ira­ku po­bio ov­dje u pro­ce­su za te­ro­ri­zam oslo­bo­đe­ni Emrah Foj­ni­ca.

Da ni­je ta­ko, po­vra­tni­ci iz voj­ske Islam­ske drža­ve, njih oko 50, ne bi mje­se­ci­ma slo­bo­dni še­ta­li me­đu na­ma.

Da ni­je ta­ko, ne bi bi­lo brže na slo­bo­du pu­šte­no ne­go što je uha­pše­no 27 džiha­dis­ta, od ko­jih je ne­kim ču­dom u za­tvo­ru za­držan sa­mo Bi­lal Bo­snić.

Da ni­je ta­ko, da­vno bi bio pri­mi­jenjen za­kon i za­branjeni isla­mis­ti­čki saj­to­vi "Vi­jes­ti Ume­ta", "Put vjer­ni­ka", SAF...

Da ni­je ta­ko, da­vno bi bi­la za­vrše­na is­tra­ga ka­ko i za­što So­ma­li­jac Abu Tal­ha, ko­ji je zbog te­ro­ri­zma pro­tje­ran iz Sa­udij­ske Ara­bi­je, u BiH ku­pu­je ne­kre­tni­ne za ve­ha­bi­je.

Da ni­je ta­ko, ne bi se do­go­di­lo da se uža­sni ko­men­ta­ri pu­ni mržnje i oprav­danja zlo­či­na po­ja­ve na por­ta­li­ma ispod tek­sto­va o te­ro­ris­ti­čkom na­pa­du u Pa­ri­zu.

Ni­šta od to­ga ne bi bi­lo ta­ko da su in­sti­tu­ci­je ra­di­le svoj po­sao, onaj zbog ko­jeg su osno­va­ne i pla­će­ne. Po­se­bno ne bi da su Sud i Tu­ži­laš­tvo BiH (osno­va­ni za bor­bu pro­tiv te­ro­ri­zma, or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i pranja nov­ca) svo­jim akci­ja­ma, ra­dom i pre­su­da­ma oprav­da­li pos­to­janje, za­šti­ti­li pra­vnu drža­vu i sve njene gra­đa­ne.

Ni­šta od ovo­ga ne bi bi­lo da je od po­čet­ka bi­lo is­kre­ne želje za po­mi­renjem i su­ži­vo­tom, i mno­go manje po­li­ti­ke, li­ce­mje­ra i du­plih ar­ši­na.

Islamski terorizam vjerovatno nikada ne bi rastao tom progresijom da su barem samo jednom Bernar Anri Levi, Bernar Kušner, Florens Artman progovorili o učešću džihadista u ratu u BiH, po sistemu ranog dijagnosticiranja bolesti. Da je  Florens Lazar snimila istinit film o tome, a ne onaj propagandni, pun falsifikata i laži.

I ov­dje i u po­li­ti­ci Evro­pe, i pre­ma se­bi sa­moj, i pre­ma na­ma, i pre­ma dru­gi­ma, du­pli ar­ši­ni i ne­doslje­dnos­ti do­ve­le su do sve ve­ćeg stra­ha da pos­to­ji re­al­na mo­gu­ćnost da de­mo­krat­ska Evro­pa ovu bit­ku iz­gu­bi. Na ono što sli­je­di ni­ko nor­ma­lan ne smi­je ni da po­mi­sli. Kao što ne smije glasno da pita: da li je to atentatom na "Voltera" počeo rat u Evropi?

Proročanstvo  

Te­ro­ris­ti­čki ma­sakr u cen­tru Pa­ri­za di­gao je na no­ge ci­je­li de­mo­krat­ski svi­jet, ko­ji pro­cjenjuje da je to sa­mo uvod u se­ri­ju sli­čnih te­ro­ris­ti­čkih akci­ja i da je Islam­ska drža­va iza­bra­la no­vu ta­kti­ku bor­be u ko­joj sa svog te­re­na "ha­os" pre­ba­cu­je u evrop­sko dvo­ri­šte. Umberto Eko smatra da je rat Islamske države protiv Evrope već počeo, a Mario Ljosa upozorava: "Zapadni svijet i Evropa moraju da shvate da se na njihovoj teritoriji odigrava rat i da u tom ratu moramo da pobjedimo, ako ne želimo da varvarstvo preuzme mjesto civilizaciji".

Vje­ro­va­tno u tom le­ži i od­go­vor na pi­tanje za­što is­tu rea­kci­ju ni­je iza­zvao dan ka­sni­je izve­de­ni ma­sakr u Ni­ge­ri­ji kao što je bi­la ona u slu­ča­ju te­ro­ris­ti­čkog upa­da i ma­sa­kra u re­da­kci­ji lis­ta "Šar­li eb­do".

Kri­ti­ča­ri, po­se­bno oni iz ras­tu­će evrop­ske de­sni­ce, sma­tra­ju da je Evro­pa rat pro­tiv te­ro­ri­zma već iz­gu­bi­la svo­jim li­be­ral­nim odno­som pre­ma mi­gran­ti­ma. Broj­ni in­te­le­ktu­al­ci sma­tra­ju pak da će po­gubljena u vlas­ti­toj ne­mo­ći za­pa­dna de­mo­kra­ti­ja pla­ti­ti i da već pla­ća da­nak vlas­ti­toj ne­doslje­dnos­ti.

A ru­ku na srce, ne­doslje­dnos­ti u ovom svi­je­tu ni­je bi­lo ma­lo. Sve do ovih posljednjih vi­đe­nih u pro­tes­tnoj šetnji na uli­ca­ma Pa­ri­za pro­tiv te­ro­ri­zma, za slo­bo­du go­vo­ra i odbranu slobode i demokratije.

Pro­fe­sor Mark Linč sa Uni­ver­zi­te­ta Yory Va­šin­gton na svom "Tvi­ter" na­lo­gu to­ga da­na izra­zio je "za­do­voljstvo što je ta­ko pu­no svjet­skih čel­ni­ka uze­lo pa­uzu od za­tva­ranja i mu­čenja no­vi­na­ra i di­si­de­na­ta u svo­jim zemljama ka­ko bi za slo­bo­du go­vo­ra mar­ši­ra­li u Fran­cus­koj".

"Va­šin­gton post" pri­mi­je­tio je da je na tom sku­pu bio im­pre­si­van broj svjet­skih vo­đa ko­ji su se pri­dru­ži­li po­kli­ci­ma za od­bra­nu slo­bo­de medija, iako su u svo­jim zemljama ve­oma us­pje­šni u gu­šenju is­te te slo­bo­de.

"Mond" je pri­mi­je­tio da je u od­bra­ni slo­bo­de go­vo­ra mar­ši­rao ma­đar­ski pre­mi­jer Vi­ktor Or­ban, tvo­rac si­ja­set za­ko­na za gu­šenje slo­bo­de me­di­ja sve do ovog posljednjeg ko­jim tra­ži uvo­đenje po­re­za na in­ter­net. Za slo­bo­du go­vo­ra mar­ši­ra­li su i fun­kci­one­ri Sa­udij­ske Ara­bi­je u ko­joj je baš tih da­na zbog "bo­go­huljenja" izbi­če­van je­dan blo­ger.

Za slo­bo­du me­di­ja mar­ši­rao je i tur­ski pre­mi­jer Ahmet Da­vu­to­glu i ni­ko­me ni­je sme­ta­lo to što je on pred­sta­vnik drža­ve u ko­joj su sto­ti­ne no­vi­na­ra po za­tvo­ri­ma, a de­se­ti­ne me­di­ja za­branjeno. Čim se vra­tio ku­ći Tur­ska je blo­ki­ra­la sve por­ta­le ko­ji su obja­vi­li no­vi broj "Šar­li eb­doa".

Ni­ko­me ni­je sme­ta­lo ni mar­ši­ranje osumnjiče­nog za ra­tne zlo­či­ne, trgo­vi­nu or­ga­ni­ma, dro­gom i oru­žjem Ha­ši­ma Ta­či­ja, "Evropljani­na i in­te­le­ktu­al­ca", ko­ji je ra­vno iz Pa­ri­za otpu­to­vao na Uni­ver­zi­tet u Ti­ra­nu na do­dje­lu ti­tu­le do­kto­ra na­uka.

Ali ni­je ne­doslje­dnost oso­be­nost sa­mo mar­ša li­de­ra u Pa­ri­zu iako se ta­mo naj­bolje vi­dje­la, jer je bi­la ma­ni­fes­ta­ci­ona. Go­di­na­ma svi­jet ži­vi i ne­doslje­dno i po du­plim ar­ši­ni­ma, a po­se­bno ka­da je ri­ječ o os­tva­renju ljud­skih pra­va, od ko­jih je slo­bo­da go­vo­ra sa­mo je­dno. Je­dan od pri­mje­ra je po­šti­vanje vjer­skih pra­va i slo­bo­da.

Ta­ko, re­ci­mo, dok je no­šenje ni­ka­ba u Evro­pi stvar za­ga­ran­to­va­nih ljud­skih pra­va, u Sa­udij­skoj Ara­bi­ji že­na ne­ma šan­se da os­tva­ri ljud­sko pra­vo da ne no­si ni­kab.

Dok je u svim de­mo­krat­skim zemljama svi­je­ta, pa ta­ko i u Evro­pi, pra­vo na ispo­vi­je­danje vje­re za­ga­ran­to­va­no ljud­sko pra­vo, u Sa­udij­skoj Ara­bi­ji hriš­ća­ni­ma je za­branjeno da se mo­le Bo­gu, ta­mo ne­ma ni­je­dne crkve, a posljednji sve­šte­nik pro­tje­ran je 1985. go­di­ne.

Dok je u svim de­mo­krat­skim zemljama svi­je­ta, pa ta­ko i u Evro­pi, vje­ra i re­li­gi­ja stvar li­čnog izbo­ra, u Sa­udij­skoj Ara­bi­ji svi sta­no­vni­ci mo­ra­ju bi­ti po­klo­ni­ci isla­ma.

Dok je u svim de­mo­krat­skim zemljama svi­je­ta, pa ta­ko i u Evro­pi, pre­la­zak na dru­gu re­li­gi­ju stvar li­čnog izbo­ra, u Sa­udij­skoj Ara­bi­ji za to se izri­če smrtna ka­zna.

Dok je u svim de­mo­krat­skim zemljama svi­je­ta, pa ta­ko i u Evro­pi, ispo­vi­je­danje vje­re slo­bo­dno i za­ga­ran­to­va­no ljud­sko pra­vo, u Sa­udij­skoj Ara­bi­ji obavljanje hriš­ćan­skih mo­li­tvi je stro­go za­branjeno pa vjer­ni­ci mo­gu bi­ti za­tvo­re­ni, mu­če­ni i ubi­je­ni.

Dok je u svim de­mo­krat­skim drža­va­ma svi­je­ta, pa ta­ko i u Evro­pi, pro­tivljenje gradnji džami­ja ne­ci­vi­li­za­cij­ski i ne­de­mo­krat­ski čin ko­jim se dras­ti­čno krše ljud­ska pra­va, 1,5 mi­li­ona hriš­ća­na u Sa­udij­skoj Ara­bi­ji ne­ma ni­je­dnu crkvu.

Sli­čno je i u Ka­ta­ru gdje ima vi­še od 3.000 džami­ja i sa­mo je­dna ka­to­li­čka crkva. A tur­ske vlas­ti su tek ne­da­vno prvi put od 1923. go­di­ne odo­bri­le iz­gradnju je­dne hriš­ćan­ske crkve, prve od for­mi­ranja Re­pu­bli­ke.

Pla­ne­tar­ni bor­ci za ljud­ska pra­va ne ra­de ni­šta, ili to ra­de da ih ni­ko ne ču­je, da upo­zo­re na ove ne­pre­moš­će­ne ra­zli­ke me­đu ci­vi­li­za­ci­ja­ma i ap­so­lu­tna kršenja ljud­skih pra­va u islam­skim zemljama.

U is­to vri­je­me sa­mo u Fran­cus­koj iz­gra­đe­no je 2.000 džami­ja, a 150 je u iz­gradnji. Ipak, vi­še ne­go čes­to mo­glo se ču­ti ka­ko je Fran­cus­ka zemlja ras­tu­će isla­mo­fo­bi­je.

U svi­je­tu ne­doslje­dnos­ti, li­ce­mjer­ja i in­te­re­sa, izja­va gra­do­na­čel­ni­ka Ro­ter­da­ma pri­vu­kla je sim­pa­ti­je mi­li­ona. Mu­sli­man sa dvoj­nim ma­ro­kan­skim državljan­stvom, ne­ko­li­ko ča­so­va po­sli­je na­pa­da u Pa­ri­zu, su­na­ro­dni­ci­ma ko­ji ne mo­gu da pri­hva­te no­vu ci­vi­li­za­ci­ju po­ru­čio je da idu oda­kle su do­šli.

Ahmed Abo­uta­leb ni­je mo­gao sa­kri­ti bi­jes pa je mu­sli­man­skim imi­gran­ti­ma ko­ji ne­će da pri­hva­te no­vu do­mo­vi­nu u ko­ju su svo­jom voljom do­šli po­ru­čio:

"Pos­to­je mjes­ta na svi­je­tu gdje mo­že­te bi­ti svo­ji, bi­ti is­kre­ni pre­ma se­bi i pri to­me ne ubi­ja­ti ne­vi­ne no­vi­na­re. Ako vam se ov­dje ne svi­đa zbog to­ga što hu­mo­ris­ti ko­ji vam se ne svi­đa­ju iz­da­ju no­vi­ne, on­da vam po­ru­ču­jem da slo­bo­dno odj..... odav­de. Nes­ta­ni­te iz Ho­lan­di­je".

Svi­jet bi si­gur­no bio mno­go bolji ­da su svi oni ko­ji odlu­ču­ju o njego­voj su­dbi­ni bi­li bar po­la is­kre­ni i di­rek­tni ko­li­ko je bio gra­do­na­čel­nik Ro­ter­da­ma. I ­da ljudi nisu vri­je­đa­li ni­či­ja vjer­ska osje­ćanja. I ­da su se is­tim ar­ši­nom mje­ri­le sva­či­je slo­bo­de i pra­va. I ­da nema skri­ve­nih in­te­re­sa ve­li­kih svjet­skih mul­ti­kom­pa­ni­ja. 

Na dan napada na redakciju "Šarli ebdoa", na naslovnoj strani lista našao se Mišel Uelbek, najpopularniji i najkontroverzniji francuski pisac, čiji novi roman "Pokoravanje" zamišlja Francusku kojom 2022. vladaju muslimani i šerijatski zakon. Proročanstvo ili mašta?