Ne­za­vi­sni od prav­de

  

Danima se nije stišavala bu­ra na­kon što je Vi­so­ki sud­ski i tu­ži­la­čki sa­vjet BiH do­nio odlu­ku ko­jom Mi­si­ji OEBS-a do­pu­šta uvid u do­ku­men­ta­ci­ju Tu­ži­laš­tva BiH u slu­ča­je­vi­ma ra­tnih zlo­či­na, a Tu­ži­laš­tvo ja­vno po­ru­či­lo da to ne do­la­zi u ob­zir, jer je odlu­ka "ne­za­ko­ni­ta".

Iako su kao ar­gu­ment tu­ži­oci is­ti­cali da bi ula­zak OEBS-a u pre­dme­te, ko­ji 20 go­di­na skupljaju pra­ši­nu po la­di­ca­ma, ugro­zio is­tra­ge, pra­vni stručnjaci su se slagali da se ra­di o oba­ve­zi pre­uze­toj u Dej­to­nu pri­je ni manje, ni vi­še ne­go pu­nih 20 go­di­na.

Sa Tu­ži­laš­tvom su se so­li­da­ri­sa­le i ne­ke po­li­ti­čke par­ti­je od ko­jih su naj­gla­sni­je Stran­ka za BiH i SDA. SBiH ide do­tle da uvid OEBS-a u do­ku­men­ta Tu­ži­laš­tva pro­gla­ša­va "upli­tanjem u su­ve­re­ni­tet BiH", a SDA tra­ži van­re­dnu sje­dni­cu Par­la­men­ta BiH zbog zah­tje­va OEBS-a.

Ako je vje­ro­va­ti u onu na­ro­dnu da "ne pa­da sni­jeg da po­kri­je bri­jeg, ne­go da sva­ka zvjer­ka os­ta­vi trag", on­da pri­mi­jenjeno u kon­kre­tnom slu­ča­ju ove rea­kci­je ja­sno ot­kri­va­ju ko to ima po­li­ti­čki uti­caj na rad Tu­ži­laš­tva, "ne­za­vi­snog od po­li­ti­ke".

Da bu­de još lje­pše i ja­sni­je, če­ti­ri po­sla­ni­ka SDA u Par­la­men­tu BiH pri­je tri da­na u pi­smu pred­sje­dni­ku stran­ke ja­sno i ne­dvo­smi­sle­no su pot­vrdi­la da ta stran­ka ima uti­caj na pra­vo­su­đe i agen­ci­je za spro­vo­đenje za­ko­na.

"SDA mo­ra bi­ti po­dlo­žna pro­vje­ri i mo­ra se ut­vrdi­ti sis­tem u ko­jem ovo pi­tanje ne­će bi­ti me­ha­ni­zam unu­tar­stra­na­čke bor­be, sa gru­bom zlo­upo­tre­bom uti­ca­ja na pra­vo­su­dne in­sti­tu­ci­je i agen­ci­je za spro­vo­đenje za­ko­na, što je bio slu­čaj do sa­da", na­pi­sa­li su po­sla­ni­ci.

A onda je ipak došlo do obrta i nakon višednevne drame Tužilaštvo je popustilo i odlučilo da OEBS-u dozvoli da analizira predmete ratnih zločina, jer su saznali da “neće ulaziti u istrage i povjerljive informacije”.

Kao ar­gu­men­te zbog ko­jih je odbi­jalo da OEBS iz­vrši ana­li­zu ra­da na pre­dme­ti­ma ra­tnih zlo­či­na Tu­ži­laš­tvo je navodilo da će ozbiljno bi­ti ugro­že­na pri­va­tnost is­tra­ga, bez­bje­dnost tu­ži­la­ca i stra­na­ka u pos­tup­ku i da "ni­gdje u svi­je­tu ni­je do­zvoljeno da stra­ni državljani mo­gu os­tva­ri­va­ti uvid u is­tra­ge".

Ne tre­ba se mno­go ni tru­di­ti u is­tra­ži­va­čkom po­slu da bi se ot­kri­lo gdje to "u svi­je­tu" OEBS sa­ra­đu­je sa tu­ži­laš­tvi­ma za ra­tne zlo­či­ne. Do­voljno je otvo­ri­ti sajt je­dnog od naj­ja­čih tu­ži­la­šta­va za ra­tne zlo­či­ne u re­gi­onu, onog u Srbi­ji, pa pro­či­ta­ti da je je­dan od pri­ori­te­ta Mi­si­je OEBS-a u toj zemlji pru­žanje po­drške tu­ži­oci­ma u ja­čanju ka­pa­ci­te­ta za vo­đenje pos­tu­pa­ka pro­tiv po­či­ni­la­ca ra­tnih zlo­či­na.

Mi­si­ja OEBS-a je sa Mi­nis­tar­stvom prav­de Srbi­je još 2004. zaključi­la Me­mo­ran­du­mu o sa­radnji, a sa­radnja sa Tu­ži­laš­tvom za ra­tne zlo­či­ne je kon­stan­tna. Da li su tim bi­li ugro­že­ni pro­ce­si i svje­do­ci? Ni­je do sa­da ot­kri­ve­no. Da li je zbog to­ga drža­va Srbi­ja manje su­ve­re­na od BiH? Te­ško da jes­te.

Ka­ko je mo­gu­će?

Iako OEBS-u ni­je ja­sno za­što im Tu­ži­laš­tvo BiH nije dozvoljavalo da pris­tupe pre­dme­ti­ma ra­tnih zlo­či­na, ni na­kon na­lo­ga Vi­so­kog sud­skog i tu­ži­la­čkog sa­vje­ta, sva­kom i ba­rem po­vršno oba­vi­je­šte­nom ži­telju ove zemlje oda­vno je sve ja­sno.

Ka­ko da do­zvo­le da se ot­kri­je ka­ko je mo­gu­će da zas­ta­ri is­tra­ga pro­tiv po­sla­ni­ka SDA Šem­su­di­na Me­hme­do­vi­ća za pri­kri­vanje ar­se­na­la na­oru­žanja i ek­splo­zi­va pro­na­đe­nog 2013. u šu­mi kod Tešnja ka­da im je SI­PA još la­ni dos­ta­vi­la sve do­ka­ze o to­me?

Ka­ko da do­zvo­le da OEBS upi­ta tu­ži­oca Me­su­da Mus­ta­fi­ća za­što je na­pi­sao SI­PA da ne mo­že vi­še da vo­di is­tra­gu pro­tiv Me­hme­do­vi­ća? Za­što ne mo­že kad mu je to po­sao? Ko mu je na­re­dio? Da li mu je ne­ko pri­je­tio?

Šta da ka­žu za­što 20 go­di­na ne­ma op­tu­žni­ce pro­tiv Me­hme­do­vi­ća, ko­ji je u ra­tu bio je­dan od po­kro­vi­telja do­las­ka muyahe­di­na iz islam­skih ze­malja ko­ji su se bo­ri­li u re­do­vi­ma Ar­mi­je RBiH?

Šta da ka­žu za­što i ka­ko Me­hme­do­vić i dru­gi ni­su op­tu­že­ni za od­si­je­canje gla­va Mo­mi­ru Mi­tro­vi­ću, Pre­dra­gu Kne­že­vi­ću i Goj­ku Vu­či­ću na Vo­zu­ći?

Šta da ka­žu ka­ko je mo­gu­će da 20 go­di­na ne­ma op­tu­žni­ce pro­tiv ra­tnog ko­man­dan­ta Pe­tog kor­pu­sa Ar­mi­je RBiH Ati­fa Du­da­ko­vi­ća ka­da su sve TV sta­ni­ce pri­je 10 go­di­na emi­to­va­le snim­ke na ko­ji­ma Du­da­ko­vić u Iza­či­ću 1994. go­di­ne pred ka­me­ra­ma na­re­đu­je ubis­tvo ra­tnih za­robljeni­ka?

Šta da ka­žu ka­ko je mo­gu­će da od 2007. vo­de is­tra­gu pro­tiv Du­da­ko­vi­ća i 21 ofi­ci­ra Ar­mi­je RBiH, osumnjiče­nih da su po­či­ni­li ra­tne zlo­či­ne u Kra­ji­ni i za­što op­tu­žni­ce ne­ma?

Šta da ka­žu šta je sa kri­vi­čnom pri­ja­vom ko­ju su 2006. go­di­ne pro­tiv Du­da­ko­vi­ća po­dni­je­li ne­ka­dašnji i sa­dašnji pred­sje­dnik RS Dra­gan Ča­vić i Mi­lo­rad Do­dik?

Šta da od­go­vo­re na pi­tanje: ka­ko je mo­gu­će da je ne­ka­dašnji ru­ko­vo­di­lac Odjeljenja za ra­tne zlo­či­ne Ve­sna Bu­di­mir ja­vno re­kla da će op­tu­žni­ca bi­ti po­di­gnu­ta do 1. ju­na 2013, a da je ne­ma ni 11. sep­tem­bra 2015?

Šta da ka­žu ka­ko je mo­gu­će da ni­ko ni­je op­tu­žen za zlo­čin u Do­bro­volja­čkoj uli­ci u Sa­ra­je­vu?

Šta da ka­žu ka­ko je mo­gu­će da ni­ko ni­je op­tu­žen za zlo­či­ne nad srpskim ci­vi­li­ma u sa­ra­jev­skom na­selju Po­fa­li­ći 16. ju­na 1992?

Šta da ka­žu do­kle je do­šla is­tra­ga za ubis­tvo na­ro­dnog po­sla­ni­ka i ču­ve­nog sa­ra­jev­skog ljeka­ra Mi­lu­ti­na Naj­da­no­vi­ća, ze­ta Isa­ka Sa­mo­ko­vli­je, na po­čet­ku ra­ta na Ko­še­vu?

Šta da ka­žu vo­di li se is­tra­ga za ubis­tvo sa­ra­jev­skih ljeka­ra Mi­li­ce Gu­to­vić, or­to­pe­da Bran­ka Stan­či­ća, in­ter­nis­te Mi­lo­ra­da To­ma­še­vi­ća, Goj­ka Šur­ba­ta...?

Šta da od­go­vo­re na pi­tanje: je­su li stvar­no mrtvi sa­ra­jev­ski kri­mi­nal­ci Ju­ka, Će­lo, Ca­co je­di­ni či­ni­li ra­tne zlo­či­ne?

Taj­ne

Sa­mo ovih ne­ko­li­ko pi­tanja do­voljan je ra­zlog da Tu­ži­laš­tvo kri­ju­ći se iza na­vo­dne "ne­za­vi­snos­ti" pokuša da spriječi uvid u is­tra­ge stavljene da­vno ad akta. Iako je ja­sno da ra­tni zlo­čin ne zas­ta­ri­je­va, ni­šta manje ni­je ja­sno da svje­do­ci zlo­či­na umi­ru. To zna­ju i tu­ži­oci. Za­to is­ti­ca­ti ulo­gu Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma po us­ta­vno­pra­vni po­re­dak BiH i pre­uze­te oba­ve­ze u ve­zi s njim za Tu­ži­laš­tvo ni­je bio do­voljan ar­gu­ment da do­zvo­li OEBS-u da ispuni svoj mandate propisan Ane­ksom 6.

I na kra­ju suštinsko pi­tanje je da li će ana­li­za OEBS-a i  kada bu­de za­vrše­na, ne­što pro­mi­je­ni­ti? Su­de­ći po is­kus­tvu svih pret­ho­dnih ana­li­za i re­vi­zi­ja, ko­je su ov­dje ura­đe­ne, te­ško? Hiljade ana­li­za, re­vi­zor­skih iz­vje­šta­ja, no­vi­nar­skih ot­kri­ća go­di­na ne mi­jenjaju baš ni­šta. A i ka­da ugle­da­ju svje­tlo da­na svi se pra­ve da ih ni­su pro­či­ta­li po no­vo­kom­po­no­va­nom pra­vi­lu:"Ću­ti - sva­ka vi­jest već su­tra je sta­ra".

Kao što je već star i re­vi­zor­ski iz­vje­štaj o ra­du Tu­ži­laš­tva BiH za 2014. go­di­nu, objavljen u ju­lu, u ko­jem je na­ve­de­no da je Tu­ži­laš­tvo iz sred­sta­va IPA ku­pi­lo vo­zi­lo "touareg" od 113.700 KM, dok is­to­vre­me­no tu­ži­oci u odjeljenju za ra­tne zlo­či­ne ne­ma­ju pla­te. Sred­stva iz IPA pro­je­kta bi­la su pre­dvi­đe­na za pla­te i na­kna­de tu­ži­la­ca ko­ji ra­de na ra­tnim zlo­či­ni­ma i njiho­ve tro­ško­ve. Pa ni­je li to ugro­zi­lo njihov rad, mno­go vi­še od do­las­ka su­di­je iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je Džoane Ko­nor ko­ja tre­ba da iz­vrši ana­li­zu pre­dme­ta?

Re­vi­zo­ri do­du­še ni­su op­tu­že­ni da se mi­je­ša­ju u rad Tu­ži­laš­tva, ali je­su i OEBS, ali i svi oni ko­ji su pos­ta­vi­li pi­tanje imo­vin­skih kar­to­na za­po­sle­nih u pra­vo­su­đu.

Pla­te su­di­ja i tu­ži­la­ca su ugla­vnom ja­vne, uko­li­ko ni­je ri­ječ o pla­ta­ma njiho­vih še­fo­va, i kre­ću se oko 4.000 ma­ra­ka mje­se­čno plus re­gres od 2.174 KM. Uku­pno u pro­šloj go­di­ni za pla­te i na­kna­de Tu­ži­laš­tvo BiH is­pla­ti­lo je 8,9 mi­li­ona KM, za pu­tovanja 335.919 KM, a za ugo­vo­re­ne uslu­ge 705.800 KM.

Po­slo­vanje Tu­ži­laš­tva za­hvaljuju­ći re­vi­zi­ji je ja­vno, ali imo­vi­na tu­ži­la­ca i dalje je taj­na. Sve dok je to ta­ko bi­će ne­mo­gu­će ut­vrdi­ti da li su u pra­vu me­di­ji ka­da pi­šu da su mno­gi od njih ra­de­ći taj po­sao ste­kli enor­mnu imo­vin­sku ko­rist i da im se pri­va­tna imo­vi­na mje­ri mi­li­oni­ma.

Ni ov­dje ne tre­ba ići mno­go da­le­ko pa vi­dje­ti da je pra­ksa u svi­je­tu dru­ga­či­ja. Re­ci­mo tu­ži­oci i su­di­je u Hrvat­skoj mo­ra­ju oba­ve­zno i re­do­vno da po­punjava­ju imo­vin­ske kar­to­ne.

Po­sli­je to­li­kih taj­ni te­ško da ne­ko­ga mo­že za­ču­di­ti što pra­vo­su­đe u BiH, po svim is­tra­ži­vanjima, ima naj­manji ste­pen po­vje­renja gra­đa­na.

Ali Tu­ži­laš­tvo to ne bri­ne. Oni su ne­za­vi­sni i od prav­de i od ja­vnos­ti.